Датум извођења: 12. и 13. фебруар 2020. године
Место извођења: Установа културе Вук
Нова представа Исидоре Бјелице инспирисана је животом краљице Наталије Обреновић o којој је писала у својој бест селер књизи са преко педесет издања -Краљице Сербске.
Шта остаје после заноса – Наталију игра бриљантна Јелица Брестовац – није само историјска прича о најчуванијим тајнама наше историје, то је прича у којој ће се препознати свака жена која је доживела преваре, издаје, разочарaња, борбу за дете.
Невероватно је да је ова омиљена српска краљица заправо парадигма како женствености и романтичности тако и мајчинства, јачине али и борбе против табуа и мизогиније као и атавистичких предрасуда средине.
Модерна режија и драматургија по којој је Бјелица позната кроз своје награђиване и хит представе овде је добила посебну јачину уз бриљантну глуму Јелице Брестовац која на невероватан начин дочарава колико је прича о Наталији заправо прича о свакој жени. Представа није само историјска истина о једној жени она је де факто радионица љубави у драмској форми, она је учење како да издржимо оно што је неиздрживо и како да се изборимо и са најтежим тренуцима и изађемо јачи. У тананој антиномији туге и смеха, где се смењују сузе и смех као и у животу испричана је најузбудљивија прича европске историје.
Краљица Наталија: Јелица Брестовац
Наратор: Исидора Бјелица (аудио запис)
Краљ Милан: Синиша Убовић (аудио запис)
Костими – Симона Роти
Драматизација и режија: Исидора Бјелица
Једна од најчуванијих тајни и скривених биографија је управо она о Краљици Наталији – нема те жене која кроз њене заносе, скрхане илузије, издаје, смех и сузе не може препознати себе и своје животне заблуде и ломове- сама наспрам свих – чињеница да ова представа изазива толико одушевљење смех и сузе ма где је Јелица играла широм Србије и света говори колико је заправо ова интимна исповест актуелна, а колико се страдања жене нису променила. Оно што је чини посебном је што не нуди само тајне и шокантну историјску фактографију већ и излаз из свих тих тегоба које једну жену снађу на путу од тренутка када маштају о срећи до суочавања са свим аспектима емотивне и социјалне репресије коју једна жена може да доживи посебно на брдовитом и суровом Балкану.к
